Близина, несањана Теби ме носи,
у страху безазленом, што се не одаје,
ровари, гура, дубине у одаје,
просјаком у торби, птицама у коси.

Храброст, није ми довољна,
кад крадом трске, у Једином,
крик заледи даљину предајом,
ратником у колевци, песмом заробљена.