Савремени човек и криза – Наташа Динић
„/…/ У непрестаном вртлогу,
далеко су сећања на времена вечна.”
Наташа Динић
11. септембар 2018
„/…/ Опрости ми, за сво трње, у погледу што се увртело…”
Наташа Динић
1. септембар 2018
„И све је јуче, и све је сутра,
тако мало у сада стаје…”
Наташа Динић
19. август 2018
„/…/ А ја, не читам, али ћу дочитати,
не пишем, али ћу дописати,
не разумем, али ћу довршити.”
Наташа Динић
15. мај 2018
„/…/ И све је сад као одјава:
Дух да не бежи,
душа да не лови…”
Наташа Динић
22. март 2018
„/…/ Христос није Happy End!
Жива је рана.”
Наташа Динић
20. фебруар 2018
„Дрво брине –
преко усана,
гурам језик у грло шамарима…”
Наташа Динић
13. фебруар 2018
„/…/ Нисам она што те зна – тек назирем себе у себи.”
Наташа Динић
17. јануар 2018
„О њему знала је понешто: шта је тог јутра појео и шта је пожелео да поједе…”
Наташа Динић
27. децембар 2017
„/…/ Тамо,
признајем кривицу своју,
прогонство је игра харфе –
птица.”
Наташа Динић
25. децембар 2017
„/…/ А оне и даље стоје уз наша тела и питају се: зашто су нам дате? Живе и даље, упркос несразмерном распону плућу – невидљиво савијене и склупчане.”
Наташа Динић
24. јун 2017
„/…/ Нешто чудесно пепељаво, а спокојно, обујмило је њихове душе, у недосањаном…”
Наташа Динић
20. јун 2017
„Близина, несањана Теби ме носи,
у страху безазленом, што се не одаје…”
Наташа Динић
19. мај 2017
„/…/ Чуваром, он ју је умивао,
бојом очију – Небом даровану.
Тишином, она ју је заклањала,
изнова откривала,
немоћ – прободену.”
Наташа Динић
11. мај 2017