ПЕСМА ДАВИДОВА
„/…/ Тамо,
признајем кривицу своју,
прогонство је игра харфе –
птица.”
Наташа Динић
25. децембар 2017
„/…/ Тамо,
признајем кривицу своју,
прогонство је игра харфе –
птица.”
Наташа Динић
25. децембар 2017
„/…/ А оне и даље стоје уз наша тела и питају се: зашто су нам дате? Живе и даље, упркос несразмерном распону плућу – невидљиво савијене и склупчане.”
Наташа Динић
24. јун 2017
„/…/ Нешто чудесно пепељаво, а спокојно, обујмило је њихове душе, у недосањаном…”
Наташа Динић
20. јун 2017
„Близина, несањана Теби ме носи,
у страху безазленом, што се не одаје…”
Наташа Динић
19. мај 2017
„/…/ Чуваром, он ју је умивао,
бојом очију – Небом даровану.
Тишином, она ју је заклањала,
изнова откривала,
немоћ – прободену.”
Наташа Динић
11. мај 2017