Изненада,

протерах безброј принчева и принцеза

Својинића царства.

Није довољно, зачула се птица.

Распусна је земља спознаје јер не види,

само Девојка види и зна,

њоме бити мораш, гледај се већ умрла.

И све је сад као одјава:

Дух да не бежи,

душа да не лови,

једног века –

искорак.