“West Coast Winter” – photo courtesy of Jess Findlay, renowned photographer, Canada. 
www.jessfindlay.com

Моћ, немоћ, жалац, бол,
звер, дах, (не) милост, спас,
мирис, разум, врат, глас,
глад, жеђ, силазак, дар,
крв, нар, кап по кап…

На обали пролазности – Нада.
Одувек, заувек, сада…

Као на вртешци,
огледала се, у беспомоћном.
Под завесом,
посматрала их је даљином.
Он би говорио,
она би ћутала,
немоћна пред њеном природом.

Чуваром, он ју је покривао,
бојом очију – тајном даровану.
Празнином, она ју је порицала,
изнова откривала,
реч – погажену.
Спустили су камен,
пустили угрушке,
што клизе бесповратно,
бесквасним уснама упили – обећано.

У њима…

Желела је да пригрли:
застрашивања,
мисли у белом,
с њом, у њему закорачи,
без ње, из себе искорачи,
остане,
за велом.

Хтео је да обоји:
њена зрнца,
угљем као млеком,
с њом, из себе закорачи.
без ње, из себе искорачи,
ослика,
почетком.

Чуваром, он ју је покривао,
бојом очију – тајном даровану.
Празнином, она ју је порицила,
изнова откривала,
реч – погажену.
Спустили су камен,
пустили угрушке,
што клизе бесповратно,
бесквасним уснама упили – обаћано.

За њима…

Одлазила је, негде, било где…
Одлазила је, било где, нигде…

Стајао је ту, одувак.

Враћала се Јединоме…
Враћала се у Јединоме…

Јесте и биће –
није из исечка одјек!

Чуваром, он ју је умивао,
бојом очију – Небом даровану.
Тишином, она ју је заклањала,
изнова откривала,
немоћ – прободену.
Спустили су камен,
пустили угрушке,
да клизе заједно…

Бесквасним уснама упили –
растајање бесконачно…