СЕЛФИ ЈЕДНОГ ТРЕНУТАЈА

И све је јуче, и све је сутра, тако мало у сада стаје…

 

Док траје ово неиспуњавајуће чекање…

Нежно, дискретно, свељубавно у тренутају као да видим Те,

помало су љубавничке и кикотне ове наше жмурке.

 

Не знам где ћу Tе наћи у сиротишту комедија чула и надахнутих страсти,

закаснелог ума и брзоплетости душе,

jош мање знам, кад се тренутај о којем Ти пишем и наглас читам збио,

али знам кад је прошао, кад се крај утиснуо у биће.

 

То што мислим да желим, ја заправо не желим,

док своју жељу у својој лажи не упознам Тобом.

А Ти, и рупице на стаклу си ми дао, исконска празнина да дише.

 

Постоји нека сличност, Твоја за мене и моја за Тебе,

несвесно, то неко моје умиљавање Теби, које си давно припремио,

и поново у тренутају хваташ ме и ја Те препознајем по начину

на који ме привлачиш себи, громко тихо и полако.

 

Чудан си Ти, мили мој Господе, и ово наше четовање,

док на дасци, Теби најсветијој, стрпљиво,

 

чекаш ме…

 

Наташа Динић

 

19. август 2018

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

clear formPost comment