“Immersed” – photo courtesy of Jess Findlay, renowned photographer, Canada.
www.jessfindlay.com

Дође тренутак, кад све заћути…

Благим погледом, тишина се увлачила у све оно блажено, а тужно, у наслућеном… Стајала је испред зида иза којег није било другог. Сетног лица, окренута помало у страну, гледала га је са стрепњом, пазећи да му не противуречи, одмах схвати сваку његову мисао. Без речи, наслонила је главу на његову, скидајући слике урамљеног ветра у вртлогу. Ишчекујући осмех, као по неком старом, само њима знаном договору – чула је свој глас у његовом. Нешто чудесно пепељаво, а спокојно, обујмило је њихове душе, у недосањаном… Гласником, нечија душа као да је дошла да их упозори, тргне, у нераскидивом… Скинула је са себе: време, дневну светлост, сан, у неогрнутом… Стајала је над њим преображеног у нешто чудно, а довољно јако да га у њима препозна, у бестелесном…

Одлазак је победа близине – сусрет – у неодкучивом, вољеном…